Vojska :)

E bio sam na regrutaciji u Nisu.
Da ti docaram zasto je to bitno za spomenuti.

Krenuo sam u 4:15am u Nis iz vojnog odseka u Cacku. Srecom je tu bio i
moj dobar drugar Pedja sa faxa, koga sam sticajem okolnosti i upoznao
na regrutaciji pre 4 god, i od tad smo i silom prilika ne razdvojni :)
Posto smo mi astmaticari, nema sanse da idemo u vojsku, i samo nas
maltertiraju tako da nam dodje da popizdimo i da se prijavimo u
dobrovoljce samo da ne moramo da se vise cimamo sa ovim formalnostima.
Do Nisa se putuje 4h (mozda ti je cudno kako je moguce da u Srbiji
postoji tolika distanca da treba da se putuje 4h :), a mi jos kukamo
kako je Srbija mala :)) Srecom da sam bio u Kanadi pa sam Pedju davio
pricom kako se tamo dobro pije i lepo zivi :)
Da malo skratim pricu, dosli smo tamo u 8am, rekli su nam da doktor
koji treba da pregleda druga i mene dolazi tek u 13h, tako da smo
imali srece da blejimo po Nisu. Naravno da doktor nije bas bio tacan
:) Kad smo stigli na red, pregled je trajao 3min(zavrsilo se kod mog
odgovora na njegovo "Dobar dan") :))))))))) I napisali su nam uput za
Beograd na detaljnije preglede (mogu da zamislim sta ce da budu
detaljniji pregledi, bice ono: "Kako se osecate?", a ja: "Bilo je i
boljih dana.", a doktor: "UUUUUU pa onda nikako ne smete u vojsku#$#!"
:)) Vrhunac svega je to sto kad zavrsim pregled u Bg, moram da se
vratim ponovo za Nis :)))))))) Naravno, vojska placa troskove puta,
tako da cemo da putujemo samo najboljom autobuskom klasom (steta sto
su ovde vozovi bezveze, a i nemamo cipove za poker) :)
Mentalna tortura beskonacnog cekanja po hodnicima oronule vojne
institucije je trajala do 16h kada smo krenuli nazad, kuci smo dosli u
20h.
Sve u svemu 16h maltretiranja uz dobar maladalacki duh i zajebanciju,
prosli su super :)