Prvo je bio Global, radila se struka. U pocetku zanimljivo, kasnije upoznas neke ljude malo bolje pa nije bilo tako zanimljivo, cast izuzecima i veliki pozdrav za njih!
Cari finansijskog (satro) osamostaljivanja su bas samarale kako su stigle, ali sam bio ponosan, znao sam sta sam mogao, a sta ne! Firma je jedva prezivljavala (da je bilo drugacije da li bi me primili?!) i na kraju posustala. Prvo, ne tako lepo iskustvo.
A onda malo posta pa dve prilike odjednom, naravno onakve kakve se mogu samo pozeleti. Ugovoreno ministarstvo, a stize i poziv iz Globalovog ljutog suparnika City-ja. Da li promeniti klub, da li uzeti dres vecitog rivala?! Nisam se mnogo razmisljao jel su ponudili uslove koje nisam mogao da odbijem, PARE!!! Doduse bilo je na kratko ali vrlo poucno, STRUKA NIKAD VISE U OBLIKU KURIRSKIH SLUZBI! Drugo, ne tako lepo iskustvo.
Ministarstvo za nauku i tehnoloski razvoj, ala to zvuci! Drzavne jasle, ne moze to da propadne, siguran posao, ako ponude za stalno znas sta treba da radis... I ponudise, ali... IT podrska, placac racuna, kupovina dorucaka, kurir, analiticar... dinamican posao, malo li je! Ekonomska kriza, qrci - palci i rezanje. Trece, ne tako lepo iskustvo.
DotEXE d.o.o. Skolski saborac iz klupe, drug calan ove skupine, programer, Sasa. Bio na jednoj seansi kod njega kad je Ministarstvo pocelo da udara, a ja poceo da osecam udarce, zalio se i covek pomogao.
Sasa: "Mixa, jesi li cuo za ovu varijantu "Prva sansa", ovo za pripravnike."
Ja: "Jesam, sto?"
Sasa: "Pa moja firma hoce da primi jednog pa ako bi hteo da dodjes da porazgovaras sa gazdama?"
Ja: "Kad i gde?"
Pa pocelo je krajem jula. U pocetku su me mnogo psovali, ali sad ih razumem sta mi pricaju. Ja sam konacno zadovoljan. PIONIR SOFTWARE DEVELOPER! :D
Cetvrto, lepo iskustvo!
