Sve je manje nas studenata

Davno to beše sećam se ja , kada smo prošli putem Ibarske magistrale, pre tačno šest godina. Gazili su točkovi Autoprevoza Čačak, punih 150Km do Beograda. Iza nas ostala je naša Šumadija a ispred Beograd, privremena ili stalna stanica.

Glavni razlog dolaska , studiranje na Beogradkism fakultetima. Novi grad, novi ljudi nije bilo lako. Uklopili smo se nekako. Nova poznanstva, su nam ubrzo veliki Begrad svela na veličinu Čačka. Tome je i doprinelo što naših zemljaka u BGD godišnje dođe između 400 i 500. Pa onda kad se sretnemo na Knez Mihajlovoj, bude ono : "gde si bruda, ša ima, studiraš, ne seri ..."!

Start na fakultetima za Alkoidu bio je polovičan, ali to nas nije ubilo nego ojačalo. Rezulteti su se popravljali. Godine su prolazile. Sad dok pišem ovaj tekst sećam se svih onih napijanja po stanovima, ili žargonski rečeno "kod ortaka na gajbi". Toga ima i danas, samo što češće pijemo limenku ili staklenu nego dobri stari PVC dvo litra, hehhe ! 13.12.2007. najavio je da će se broj studenata smanjiti. Naravno bio je to Miksa, završio je prvi munjevito u njegovom stilu, jednostavno perfektno. O tome se mnogo i pisalo.

Kako Mart obično donosi neke promene u nas Srba, tako je bilo i u Alkoidi. I tu je naš Saša rešio konačno da odštampa diplomski , preda i odbrani. I isti dan rešio i da proslavi, što smo i zalili. Naravno u kafani Kovač u blizini njegovog FON-a. Napravismo fin ceh u toj kafani. Nastavismo posle po begradskim klubovima mislim da je bio Tramvaj. Pa posle otišli da jedemo i tu napravim sranje, bacim peglu , jbg, da stavimo tačku na i, morao je neko da se žrtvuje. Sale tu nije stao, nego je nastavio da nas "prisiljava" da idemo u kafanu, rodjendan u Jazbini (BG), pa slava u Parmencu kod Čačka. Uglavnom isti scenario samo ovaj put niko nije morao da se žrtvuje.

Prođe leto u miru, prođe i onaj crni Septembar. I Oktobar donese još dva studenta manje. Đuka i Relja postaše akademci. Ponovo Jazbina, samo 5 meseci posle Salovog rodjendana. Okupili smo se, Sale je izostao imao je neke obaveze u Briselu, ali ovog puta je naš as divljine iz NS-a, Dekara sa Deteleinare, zapucao, pravo u Jazbinu. I tamo skup velikana 98% nas sa čačanskog govornog područja, čak je i konobarica Marina koja nas je služila, pogađamo svi iz Čačka. "Sad smo malo starija i sa fazonima ispravniji" , pa pijemo špricer po kafanama a ne Jelen. Nasta pravi haos, živa muzika ludilo, a mi ih kao gastarbajteri kitmo novcima, užas ! Ludilu nema kraja ali nesta struje, da li je neka zavera ili neka sabotaža ostaće ne razjašneno. Uglavnom provedosmo se dobro!!!

Dalje se očekuje još dobrih završnica, još uvek se ne uzima karta do Čačka u jednom pravcu. Još uvek smo ovde, mada čudni su putevi Alkoide. Od jednog puta ka BGD, stvara se devet novih. Ali ti putevi uvek će se spajati, a kad se spoje, zna se scenario ...