Dosao je i taj 25.2.2006.,bilo hladno Febroarsko jutro. Bilo je vreme da se ustane na Kop da se krene. Tri clana alkoide, Sasa,Mixa i Dzonatelo spremaju se da osete
po prvi put hladan vetar u kosi, sneg u zubima i vecu kolicinu adrenalina u krvi. Na putu su da naprave prvi skijaski odnosno borderski korak…
Noc uoci puta, morali smo da se napijemo, i tako proslavimo pocetak zimovanja na Kopu, tu noc nismo spavali, sat je otkucao Sest i skoci Mixa na noge lagane stavi bord pod misku i krenusmo….
A na Kopu sou ludilo zajebancija. Hiljade i hiljade ljudi koji trce , lete , skijaju, napijaju se i naravno voze taj cuveni bord. Sou je poceo i za nas, naucili smo prve korake na snegu, a to nije bilo nimalo lako, Sasa je imao pri jednom padu blazi potres mozga. Ja sam jednom tako pao da pola sata nisam mogao da nadjem skije. Mixa se dobro pokazao brzo je naucio tehniku voznje borda, postao je brz i lud…
Dan na Kopu je izgledao ovako :
Ustajanje u osam , dorucak pa u devet na staze, skijanje do jedan pa pauza u Rtnju, pa nastavak skijanja do pola pet, posle vecera, pa ALKOHOL, nenormalne kolicine ALKOHOLA, mau mau do smrti. Pa onda negde oko deset uvece odlazak u Nasu Kucu i tamo sou do tru ujutru, pa na spavanje i tako sedam dana za redom bez prestanka…
I tako je bilo ne tako davno, preziveli smo i rekli smo jos manje od godinu dana do novog zimovanja…
A sada ista meta isto odstojanje pojacani sa Djukom i Reljom, bogatiji za jedno iskustvo, ponovo odlazimo put Kopa, sekunde odbrojavaju TIK-TAK,TIK-TAK…
…. Ko prezivi pricace …
